СВЕТИ ВЕЛИКОМУЧЕНИК ДИМИТРИЈЕ (Митровдан)
Јов, зач. 52. гл 15, Ст. 17-27. и гл. 16. Ст. 1-2.
Јеванђеље данашњег празника говори о љубави међу ученицима Христовим и о њиховом положају и стању у свету.
Рече Господ својим ученицима: Ово вам заповедам: да имате љубав међу собом.
Пре него што ће Спаситељ казати својим ученицима ову своју заповест о љубави коју су дужни да имају међу собом, он им је дотле много шта обј аснио и протумачио ради утехе у опасностима и гоњењима која их очекују, па им и сада заповеда, да се љубе узајамно ради смерности и храбрости која им је нужна за будући апастолски рад.
Ако свет на вас узмрзи, знајте да на мене омрзну пре вас.
Ученицима је предстојало да их у свету многи омрзну, али не због тога што ће они мржњу заслуживати, него због имена Христовог. И заиста непобожни мрзе побожне, јер се они не слажу са њима и не одобравају дела њихова. Кад су дакле такви мрзели учитеља, очекивати је, да мрзе и ученике. Ову истину и историја посведочава: Кајин је мрзео Авеља, Јудеји пророке, Атињани Аристида, Сократа, Фокијона итд. Спаситељ дакле напомиње ово својим ученицима па их теши и тиме, што су најпре њега омрзнули. 1
Кад бисте били од света, онда би свет своје љубио; а како нисте од света; него вас ја од света избрах па зато мрзи на вас свет.
Свет има свој егоизам па се поглавито труди за своје интересе, и с тога презире побожне, који сасвим противно чине и бивају му опасни. Но зар није истина да баш овај исти егоизам завађа и мрзи и саме ове непобожне?
Опомените се речи које вам ја рекох: није слуга већи од господара свога. Ако мене изгнаше, и вас ће изгнати: ако моје реч одржаше и вашу ће одржати.
Ове је речи Спаситељ више пута повторио на разне начине и са њима учи своје ученике да они па и сви остали јеванђелски проповедници не очекују на земљи већу славу од оне, коју је земља учитељу указала, него да су благодарни ако и горе не прођу. Но ако баш и горе прођу, нека им је довољна божија благодат. Из ових Спаситељевих речи дознајемо, да блиски одношај постоји између њега и његових последоваоца, као нпр. између учитеља и ученика, господара и млађих, домаћина и домаћих.
Али све ће вам ово чинити за име моје, јер не познају онога који ме посла.
Гониће вас дакле и ваше речи неће слушати, јер су оне моја наука која је противна њиховом животу. Ова јудејска, римска и остала идолопоклоничка гоњења против хришћана била су с тога, што је јеванђелска наука противна лажи, обмани, страсном уживању, себичњаштву итд. Но све ово опет њихове вере одобравају, јер нису знале за правога и истинитога Бога, за Онога, који је Спаситеља послао, па с тога и Спаситељеву науку и њене проповеднике и мрзе и гоне, а тиме мрзе и учитеља те науке па тако и Онога, који је учитеља послао. Но тиме баш Спаситељ и теши своје ученике, јер им каже, тешите се и радујте се што сте презрени и омрзнути заједно са мном и са Оцем. Сва ова укоравања Господ нарочито на Јудеје упућује, па с тога сад и непосредно за њих каже:
Да нисам био дошао и говорио им не би греха имали а сад неће имати изговора за свој грех.
Тј. да их нисам учио они, Јудеји не би били учесници преступа по коме су Месију одбацили, па иако су на њему видели испуњење свију пророштава. Но они су видели не само дела и живот Христов него су чули и сву његову науку, па уместо да га приме и верују они су га не само одбацили, мрзели, гонили него и уморили срамном и мученичком смрћу! Из ових Спаситељевих речи, треба сваки хришћанин да изведе за себе значајну моралну поуку, јер ми слушајући јеванђелску проповед и знајући сву Христову историју нећемо имати оправдања и бићемо тешко осуђени ако и њего ве свете заповести не будемо испуњавали. Или, као што су Јудеји претрпели и трпе многа и тешка страдања и невоље зато што су Христа Спаситеља одбацили па иако су га знали, исто ће тако и сваки од нас да прође, који у Христа не буде хтео да верује.
Који мрзи на мене и на Оца мога мрзи.
Мржња Јудејска противу Христа јесте мржња противу Оца његова Господа Саваота, који је у више прилика сведочио о Сину и заповедао да га сви слушају. Но осим тога, Спаситељ и овим речима учи нас о двема личностима у светој Тројици препоручујући нам, да како смо обожавање дужни да одајемо оцу тако исто треба и Сину да одајемо и обратно, да свака увреда, која се учини Сину односи се и на Оца.
Да нисам био дела творио међу њима, којих нико други не твори не би греха имали; а сад и видеше и омрзнуше на мене и на Оца мога. Али да се збуде реч написана у закону њиховом: омрзнуше на ме ни за што.
Овде под именом дела Спаситељ разуме своју науку, чуда и цео свој живот а нарочито своју велику благост према човеку. И заиста његова су чуда била већа од свију пређашњих, јер је давао вид слепима од рођења, говор немима, слух глувима, здравље узетима, чистоћу губавима и живот мртвима, и то све чинио је једном својом речи, својом властитом силом и сопственом вољом, но и поред свега тога Јудеји су мрзели и њега и Оца му и зато немају оправдања, али о свему томе и предсказано је у књигама Ст. Завета. Но с друге стране ова мржња Јудеја противу Спаситеља била је доцније у свету најјачи доказ, да је он збиља од пророка предсказани Месија.
А кад дође Утешитељ, кога ћу вам послати од Оца, Дух истине, који од Оца исходи, он ће сведочити за мене.
Да ученици не би казали, па кад су због твоје науке омрзнули и тебе и твога Оца, што нам заповедаш да ми ту исту науку проповедамо и што нас таквима шаљеш? Господ их сад теши обећавајући им, да ће имати помоћ од Св. Духа, који је треће лице Св. Тројице.
А ви ћете сведочити јер сте од почетка са мном.
Овде се Спаситељ за себе позива и на сведочанство самих Апостола својих, који су с њиме од почетка па су све видели и све знају. Апостоли су видели и приватни и јавни Спаситељев живот, чули су сву његову науку и сведоци су свију његових деда, па зато и јесу у стању да боље од сведока сведоче. Многи су дакле сведоци који за Христа Спаситеља сведоче: сведочи Отац, сведочи Дух истине, сведочи сам Син и сведоче Апостоли и сви који у њега верују.
Ово вам казах да се не саблазните. Изгониће вас из зборнице, а доћи ће време кад ће сваки који вас убије мислити да Богу службу чини.
Ово вам казах тј. што је у 14-ој и 15-ој глави казао о страдањима, која их очекују па да унапред знају како би се при тешким околностима знали да управљају. Дакле да их очекују па да после не малаксају гледајући његова страдања и смрт и очекујући своје патње и мучења. Изгнаће вас из зборница тј. избрисаће вас из каталога верних и прогласиће вас за одлучене од синагога. 2 Сваки који вас убије…. Скоро сви Апостоли помрли су мученичком смрћу па и живот њихов био је пун мучеништва и гоњења. 3
1. Мат. 10, 24-25
2. 9, 22.
3. I Кор. 4, 11-13. II Кор. 11, 23-27. Евр. 11, 36-38. Дел. Ап. 29, 9.