Недеља тринаеста по Духовима (22. септембар 24) – Најава

Прича овога Јеванђеља говори о винограду и злим раденицима а намера јој је: изобличење народа јудејског и његових недостојних старешина и учитеља што нису примали Исуса Христа за истинитог Месију. Ова је прича у многоме слична са песмом пророка Исаије, која такође говори о винограду. ¹ О причи данашњега Јеванђеља говоре још: Мар. 1-12, и Лук. 20, 9-19.
Рече Господ ову причу: беше човек домаћин који посади виноград, и огради га плотом, и ископа у њему бунар, и начини кулу и даде га виноградарима и отиде.
Под именом домаћина човека овде Спаситељ разуме Бога Оца, кога из великог човекољубља назива човеком. Виноград је јудејски народ кога је Бог изабрао за свој народ па га после преселио у Египат као што и Давид вели: И из Мисира си пренео чокот, изгнао народе и посадио га. ²
И огради га плотом тј. дао је Бог своме народу законе, који ће га чувати од греха и мешања са другим поквареним народима.
И ископа бунар, тј. Бог се старао како о храни тако и о пићу свога народа а особито кад је кроз пустињу путовао.
И начини кулу тј. храм, који се тако назива, како због силе његове светости и средстава која су у њему а то је закон десеетословља и пророшке књиге ради очувања избраног народа, тако и због јаке и високе грађевине.
И даде га виноградарима тј. архијерејима и књижевницима и уопште старешинама народним, јер је Бог њима, као учитељима и првацима, поверио свој народ.
И отиде тј. Бог их је дуго трпео кад су грешили, јер свуда присуствујући не може ни куд отићи него као што горе речено има метафорички смисао тако и ово отиде.
А кад се приближи време родовима посла слуге своје к’ виноградарима да приме родове његове.
За чување и испуњавање закона и за напредак у врлинама и добру послао је Бог своје пророке да траже рачуна о испуњавању закона и напретку у врлинама.
И виноградари похваташе слуге његове па једнога избише, а једнога убише, а једнога засуше камењем. Опет посла друге, више него пре и учинише им тако исто.
Покварене старешине Јудејске скоро су све пророке на разне начине мучили и поубијали кад су их ови за безакоња укоравали и Божијим казнама претили. Тако је било са пророцима: Исаијом, Јеремијом, Захаријом, Михеом итд.³ Затрпавали су неке и камењем, јер је и то била честа казна код Јудеја. ⁴
А потом посла сина свога говорећи: постидеће се сина мога.
Тј. ваљда ће се постидети Сина мога. ⁵ Овако Бог није казао зато што није знао да ли ће се постидети или не, већ овим речима Спаситељ хоће да каже, да су се требали да постиде. Под именом сина разуме се, Син Божији, Месија, Спаситеља света.
А виноградари видевши сина рекоше међу собом: ово је Наследник, ходите да га убијемо и да нама остане достојање (наследство) његово. И ухватише га и изведоше на поље из винограда и убише.
Архијереји и фарисеји видећи Исуса Христа с каквом мудрошћу и лакоћом тумачи Свето писмо и законе Божије; како јавно и строго изобличава њихова безакоња и како лако и са пуном влашћу чини чуда, па чак и мртве из гробова васкршава иако поред свега тога вису веровали да је Син Божији, ипак су веровали да има натприродну моћ па за то: и сабраше скупштину и говораху: човек овај чини многа чуда. Ако га оставимо тако сви ће га веровати ⁶па су га зато и сматрали за наследника и господара њихова народа. Но како је опет и Исус Христос њих а због њихових безакоња укоравао и изобличавао то се они реше да га убију ⁷ а то и јесте оно што у данашњем Јеванђељу виноградари кажу: ходите да га убијемо па да нам остане наследство његово. Овим је речима дакле предсказао Спаситељ какав ће бити свршетак његовог живота на земљи. Но осим тога значајно је још и то, што се осећаји, планови и изреке ове приче јако слажу са осећајима, плановима и изрекама Јосифове браће кад су га хтели убити, а зна се, да је Јо сиф Јаковљев син својим животом био слика Спаситељевог живота. Даље је Спаситељ у овој причи предсказао и место где ће страдати, јер каже изведоше сина напоље тј. из Јерусалима.
Кад дође господар од винограда шта ће учинити виноградарима оним? Рекоше му: злочинце ће злом смрти поморити, а виноград даће другим виноградарима, који ће му давати родове у своје време.
По Марку овај је одговор дао сам Исус Христос, а Лука каже да су књижевници чувши то казали: не дао Бог. Но као што Матеј каже, овако су одговорили фарисеји и то не мислећи и не знајући да тиме сами над собом изричу суд. А Спаситељ је њихов одговор на своје питање не само одобрио него и са пуном важношћу и достојанством повторио и они су се тек онда сетили и разумели прави значај одговора који су дали, па су за то, као што Лука каже, и узвикнули не дао Бог. Но Бог је дао и као што су они са својим одговором две ствари решили: пропаст виноградара и предају винограда другим раденицима, тако је и било Римљани су их сасвим покорили а при томе су и старешине страдале.
Рече им Исус: зар нисте никад читали у писму у Ст. Завету да онај камен кога одбацише зидари постаде глава од угла. То би од Господа и дивно је у вашим очима.
Исус Христос као оснивач хришћанства назива се крајеуголним каменом а тако се именује и у Св. Писму, ⁸ Крајеуголни камен везује и спаја два зида од зграде, па зато се метафорички примењује и Исусу Христу, који собом везује и спаја у једно тело Јудеје и идолопоклонике разрушивши, по Св. Писму средостеније огради. И то би од Господа тј. тако је решено у претходном савету Св. Тројице, да се на овој начин оснује хришћанска црква, па је дивно и ирекрасно што је Бог за основање те цркве и спасење људскога рода послао свога јединородног сина, који се ради тога и до крсте смрти понизио, но који је славно васкрсао и постао крајеуголни камен спасавајуће цркве.

Света Литургија у улмском храму почиње у 10:00 сати