Недеља трећа по Духовима у Улму

Недеља трећа по Духовима у Улму

Данашње Евхаристијско сабрање у улмском храму светих бесребреника и чудотвораца Козме и Дамјана предводио је презвитер Арсеније Јовановић из Минхена уз молитвено присуство надлежног свештеника протојереја-ставрофора Љубомира Зорице и благочестивих хришћана. Лепоту богослужењу дало је и дивно појање храмовног хора.

Беседу оца Арсенија преносимо у целости:

Драга браћо и сестре,

данас смо чули речи Господа Исуса Христа које као да су изговорене управо за наше време. Живимо у свету који нас непрестано учи да вредимо онолико колико имамо, да је срећа у стицању, да је сигурност у новцу, а мир у материјалном благостању. Али Христос нас данас позива да подигнемо поглед изнад пролазног и да се запитамо: где је наше благо и где је наше срце?

Многи људи проводе читав живот сабирајући земаљска блага, а на крају схвате да су запоставили оно најважније: Бога, породицу, љубав, милосрђе и спасење душе. Господ нас подсећа да све што је земаљско остаје овде, а само оно што је учињено из љубави према Богу и ближњем иде са нама у вечност.

Зато Христос каже: „Не можете служити Богу и мамону.“ Не зато што је новац зло сам по себи, већ зато што срце не може имати два престола. Ако на престолу нашег срца седи Христос, онда ће и новац, и посао, и све што имамо бити средство за добро. Али ако на том месту седи мамон, онда чак и оно што је добро постаје повод за духовну пропаст.

Посебно су драгоцене речи: „Не брините се.“ Колико само времена проведемо у страху за сутрашњи дан! Колико нас бриге притискају и одузимају нам мир! А Господ нас позива да погледамо птице небеске и кринове пољске. Он нас учи да нисмо препуштени случају. Имамо Оца небеског који зна наше потребе и који нас никада не оставља.

То не значи да не треба да радимо и трудимо се. Напротив. Хришћанин ради, ствара и носи своје одговорности. Али то чини са вером, а не са очајањем; са надом, а не са страхом; са поверењем у Бога, а не са уверењем да све зависи само од њега.

Зато нека нам данашње Јеванђеље буде испит савести. Где је наше благо? Чему највише посвећујемо време, мисли и љубав? Да ли прво тражимо Царство Божије или све друго стављамо испред Бога?

Помолимо се Господу да очисти наше духовно око, да нам подари живу веру и поверење у Његов промисао, како бисмо и ми могли да живимо по Његовој речи: „Иштите најпре Царство Божије и правду његову, и ово ће вам се све додати.“ Амин

o. Арсеније Јовановић