Недеља седма по Духовима (23. јул 23) – Најава

Христос враћајући се долази у Капернаум, гдје га дочекује Јаир, старешина синагоге, а позната је њихова заповест која гласи: “Ко год призна Христа, биће одлучен од синагоге:“ А Јаир је старешина синагоге и он је чуо да Христос чини чуда и док је народ чекао Христа , међу њима је био Јаир. Он је молио Христа да дође и стави руку на његову дванаестогодишњу ћерку и она ће оздравити, и видевши Господ вјеру његову, уђе у дом и узе дјевојку за руку и она устаде. После овога догађаја се надовезује овај , кад је Исус одлазио оданде, два слијепа човека су ишли за њим и говорили: Помилуј нас, сине Давидов. То је била почаст за људе којима се говори да су поријекла Давидова. Ови слијепи људи не видећи али хоће почаст да укажу Господу. Они су као и слепи Вартимеј, просили покрај пута и кад су сазнали ко долази и да је дошло спасење њима, оставили су све и пошли за Господом говорећи :Помилуј нас ,сине Давидов. Цар Давид је био најславнији цар и свако поријекло и веза је била почаст, овдје Исуса ословљавају са СИНЕ Давидов. И Господ не одговара ништа, да види вјеру њихову и истрајност, а они једнако иду за Њим док није ушао у једну кућу. Не каже се за кућу ништа, чија је била. И кад су ту ушли, Господ их пита: Вјерујете ли да могу то учинити? Христос тражи од њих да и јавно искажу вјеру своју, а Господ зна шта они мисле. Они одговарају: Да , Господе. Више га не зову сином Давидовим већ Господом, исповедајући Господа. Тада се Господ дохвата њихових очију и они прогледају. Како је једноставно вјеровати, а то значи да се ја смањим, да испразним из срца свог себичност, свако зло, неверје, маловерје да би се уселио Христос у срце наше, да не живимо више ми него Христос у нама, како каже Апостол Павле. Да се светлост Христова усели у нас, да тама греха изађе из нас, то Христос тражи да му отворимо срце своје а остало ће нам он помоћи све. Да служимо Богу а не греху, да прогледамо духовним очима и да духом ходимо, држећи се заповести Божијих. Замислите радост слијепих људи који су пуно година ходили по земљи не видећи сунца ни мјесеца, брата ни сестре, ни родитеља својих, која је тама била у њима . Сада је дан њиховог спасења; Господ говори: Ја сам светлост свету, која свијетли у тами и тама је не обузе. Каже владика Николај: Кад сезапаљена свијећа примакне другој и она се запали. Тако кад се Господ који је свјетлост дотакне таме очију ових људи, тама напуста очи њихове, немогући више остати ту. Дохвативши се очију њихових Господ говори: По вјери вашој нека буде, и отворише им се очи. Вера се њихова показала дјелотворна. И тако вјера бива од проповиједи , а проповијед од Ријечи Божије“. Рим.10,17. И Господ им заповиједа да ником не казују али они изишавши, не могоше ћутати о великом за њих догађају, него га свуда разглашаваху, јер добро дјело се не може сакрити, и да су они хтели да ћуте,очи њихове би говориле.Господ говори да га не разглашавају, јер не тражи никакву славу од људи, него из сажаљења према људима лијечи људе. И пошто изађоше бивши слијеци доведоше му човјека нијема и бјесомучна. И наравно не наводе се детањи него у двије реченице само о овом чуду. Наравно не пита га за вјеру јер је нијем, али вјероватно његове вође су показали вјеру, довели суз га Христу. И Господ изгнавши демона, човјек је проговорио. Јер демон је био у човјеку и свезао језик његов, и ум и свега човека.

Задивљени овим чудом, јудејци узтвикуји, никад се то није видјело у Израиљу, докле, фарисеји кажи да то чини помоћу велзевула, кнеза демонског. Докле народ прости прославља Бога,дотле, фарисеји и књижевници, вође народне хуле на Бога, и приписују демонима чуда, то раде мађионичари помоћу демона, докле, Христос влашћу својом и силом то чини.Као да је зли дух из овога бјесомучнога и слијепога човека,ушао у фарисеје те нити виде Господа кога су демони у гадари видели и назвали га Сином Божијим. Заплео им се језик , вођима народним од зависти, па свашта лупетају, незнајући шта говоре. Ушима својима не чују, то што су слијепи чули па прогледали; бјесомучни чуо и нијеми па проговорио, а они окаменили од зависти своје. А и на ову њихову тезу о велзевулу Господ каже: Свако царсто које се раздијели само у себи, опустје ће, и сваки дом који се раздијели сам у себи, пропашће. Ако се сатана раздијели сам у себи, како ће опстати царство његово? Јер говорите да помоћу велзевула изгоним демоне. Ако ли ја помоћу велзевула изгоним демоне, синови ваши чијом помоћу изгоне. Зато ће вам они бити судије. Ако ли ја прстом Божијим изгоним демоне, дакле, стигло вам је царство Божије.“ Лк.11,17-20. А човек ће одговарати Богу за сваку ријеч своју, а не као што се данас људи осмјеле, угледајући се на фарисеје и књижевнике и вође народне, да свака зла чине а мисли да ће суд Божји избјећи, варајући се тако (колико је крљушти на очима њиховијем као и на Савловим кад му је Апостол Ананија ставио руку на главу да прогледа и крљушт спаде с очију његових). ДА. 9,1-20.

Богу нашему слава, част и поклоњење,Оцу и Сину и Светоме Духу, сада и у све векове, векова . Амин.