Недеља петa по Духовима (09. јул 23) – Најава
Данашње Јеванђеље говори о Спаситељевом бављењу у пределу Гергесинском и о излечењу бесновитих. Исто Јеванђеље налази се код Луке у гл. 8-мој и код Марка у гл. 5-тој. Ово исто Јеванђеље чита се и 23-ће Недеље, 1 но како је овде нешто краће то ћемо оделито протумачити и једно и друго.
У оно време кад дође Исус на ону страну 2 у земљу Гергесинску, сретоше га два бесна која излазе из гробља, али тако зла, да од њих нико не могаше проћи оним путем.
Марко и Лука не кажу Гергесинску него Гадаринску. Гергеса и Гадара биле су две различне вароши а о њима постоје и различна мишљења. Тако једни веле, да су оне биле на близу те је се због тога често једна звала именом друге. Но др. Тамшон који је дуго време био мисионар у Сирији каже: „да при Тиверијадском језеру постоје развалине старе вароши која се звала Херса или Герса и која због своје незнатности није била довољно позната Римљанима. Даље, да њу путници не спомињу и да су се у њој заиста срели бесновити са Исусом Христом“.
Матеј као царинар на Тиверијадском мору, можемо веровати, да је тачно знао хорографију ове околине па пишући Јудејима о догађају са бесновитим он тачно помиње и место где се исти десио. Међутим друга два јеванђелиста, пишући један за Римљане а други за Грке помињу само уопште предео Гадарински. По историку Јосифу 3 Гадара или Гадира била је грчка варош и то једна из Декапоља 4 и престоница Переје а по Евсевију лежала је преко од Скитопоља и Тиверијаде према истоку а под брдом где су била топла купатила. Герса је пропала за време јудејских ратова а поново ју је подигао Помпеј. Ћесар Август поклонио је ову варош Ироду а по смрти овога придата је Сирији.
Лука и Марко наводе само једнога а не два бесна човека; и ова се несугласица измирује кад обратимо пажњу на оно што је главно и стварно у овоме Јеванђељу. Овде је сасвим свеједно колико је њих излечено, један или двојица; јер онај који је могао силом једне своје свемоћне речи излечити једнога, могао је и двојицу, и петорицу па и више. Јеванђелисти Лука и Марко, који нису мислили за Јудеје, обратили су сву пажњу на оног једног који је обраћен из беснила у редовно стање и сео пред Спаситељеве ноге из благодарности и поштовања.
И гле повикаше: шта је теби до нас, Исусе сине Божији? Зар си дошао овамо пре времена да нас мучиш?
Из страдајућих људи говорили су демони. Но зар и они овим речима не признају божанство Исуса Христа? А оно пре времена значи пре страшнога суда. 5
А далеко од њих пасао је велики чопор свиња, и демони мољаху га говорећи: ако нас изгнаш пошљи нас да идемо у чопор свиња.
Због Спаситељевог присуства не могући више мучити људе демони се обраћају противу њиховог имања показујући тиме: прво: своју особиту мржњу према људима јер траже да им се дозволи, да уђу у њихове свиње и упропасте их и друго: да упропастивши свиње изазову опште негодовање целе околине и противу Спаситеља и тако да га не приме али у исто време да не чују ни јеванђелску проповед.
Демони се обраћају к’ Спаситељу са овим речима зато, што су знали да још није време њиховог суда, јер ће тек на страшном суду бити осуђени на вечне муке. Свето писмо јасно учи о бићу злих духова демона и њиховој моћи над људима. 6 Осим тога и Спаситељ се обраћа демонима као личностима 7 које заиста имају неку власт над људима. И тако, како овде тако и у другим приликама под именом Демона не треба разумевати просто болести, него демонски уплив над људима почем и јеванђелисти праве разлику између болеснога и бесновитога. Напослетку то се види и из догађаја у овом Јеванђељу, јер излечени остадоше здрави и умирени, а демони моле да у свиње уђу.
Дакле под именом Демона морамо разумевати нечистога духа, сатану, а то се доказује:
1) тиме, што су људи у оно време живећи без благодати бивали под упливом демона што је престало кад је се благодат људима повратила средством искупљења које нам је Спаситељ даровао. И тако сад човек, као члан хришћанске цркве, добија у истој толико средстава за своје спасење да, само ако хоће, може једино Богу припадати и више никоме;
2) биће демона доказује се и тиме, што су како Исус Христос та ко и његови ученици говорили о демонима и обраћали се њима као демонима;
3) и демони су се обраћали Христу, одговарали су му, говорили с њиме, познавали су га и бојали га се а овакве радње и појаве не можемо болестима приписивати; 8
4) демони су излазили из људи и улазили у животиње; 9
5) Спаситељ демоне некад казни и то заповедајући им да кажу своја имена, а некада да ћуте и да се удаље и они су се свему томе покоравали 3
6) они, које су демони мучили признавали су Исуса Христа за Сина Божијег као што је и овде случај. 10
Све ово дакле не можемо приписивати болестима него упливу истина разумних али и покварених и нечистих духова, који се у Св. Писму зову демони, беси, сатане, ђаволи итд.
Разлика пак између три форме подобних болесника који се у Св. Писму наводе састоји се у томе, што
1) бесновити подлеже упливу нечистих духова;
2) месечари подлеже упливу небеских тела, месечних фаза, и
3) паралисани – узети – подлеже упливу атмосферских промена.
Но главна је карактеристика свију тих болести, што болесник
подлеже снажној моћи некога спољашњег уплива: демонског, психијског или природног. Истину ових наших речи потврђује и то, што или излагање догађаја у Јевавђелијама мора бити истинито или су Јеванђеља лажна. Но ово последње никако не можемо одобрити јер се у Јеванђелијама наводе речи самога Спаситеља и у њима се посве јасно разликује и доказује личност и биће демо на, 11 а Спаситељ не би никада тако јасне и значане речи, као што су оне код јеванђелиста Луке, употребљавао пред својим ученицима и Јудејима просто ради обмане и дисидемоније.
После овога било би са свим излишно, да обарамо мишљење оних, који држе да се у Јеванђелијама под речи демон разумевају неке болести. Напротив ми можемо доказати, да се реч демон у Јеванђелијама јасно разликује од болести и да се реч: демон и болест нису никада мешале и једна место друге употребљавале. 12
Питање може бити о томе какав је био уплив и надмоћност демона над човеком? На ово питање није лако одговорити, али из онога што нам Јеванђеља о томе говоре, можемо тај демонски уплив и ту моћ његову над човеком бар у неколико да опишемо. И тако, бесновити био је такав човек, чију је природу чудноватим начином проницавао један или више од оних падших духова који се у Св. Писму зову: демони, лукави и нечисти духови, којих је вођ ђаво или сатана и који су непријатељи човечији. 13 Према томе бесновиши се сасвим разликује од хрђавог и поквареног човека који се добровољно предао ђаволу и који зато подлежи казни, док бесновити може бити достојан и најискреније симпатије.
На питање, зашто су данас оваква демонска кушања ретка међу нама? одговарамо: да је период у коме је Господ на земљи живео зашта више него ма који други у светској историји био под влашћу и превагом зла и покварености. У то време морални основи друштва били су ниско пали и то више него ма када пре тога времена, па зато је и власт демона била јача и развијенија. Данас пак слабија је и ограниченија, јер нема сумње, да је и појав Сина Божијег у телу оборио и савладао најочигледније појаве сатанске силе. Осим тога, данас се против те силе са успехом бори најсавршенији морални закон, који нам је Спаситељ дао а помоћу благодати Божије коју је Христос Спаситељ својим страдањем опет повратио човеку, данас човек, само ако хоће, може једино Богу принадати и може се увек упливу демона са успехом противити.
И рече им: изиђите. И они изишавши отидоше у свиње. И гле, навали сав чопор са брега у море и потопише се у води.
Неки веле да Спаситељ није добро учинио што је свиње упропастио а тиме и њихове господаре оштетио. Но они заборављају да је Бог по својој највишој правди а да би грешнике казнио а праведнике још боље у добру и светости утврдио дозволио, да буде и васељени потоп; катастрофа целих градова и уништење целих народа. А осим тога и свиње су у овом пределу незаконито држане, јер осим незнабожаца овде је по сведочанству Јосифовом живело и доста Јудеја, 14 који су не само хранили свиње него и јели свињско месо а то им је закон забрањивао, и они су то противу закона чинили, а ко против закона ради праведно је да и кажњен буде; друго, овај поступак уверио је како болне да су сасвим излечени; тако и еве остале о Христовом свемогућству и његовој власти и над нечистим духовима а Спаситељ је и дошао на земљу ради те вере у њега, јер она спасава. Осим тога спасење човеково Богу је милије и драгоценије него ли и сви чопори свиња у свету. Напослетку Исус Христос и није демонима заповедио да баш у свиње иду него им је просто казао: изиђите из људи.
А свињари побегоше и дошавши у град казаше све па и о бесновитим.
Свињари су истина побегли од страха видећи шта би са свињама, но су у исто време постали и проповедници бившег чуда јер су у граду казали све што су видели и што су чули, тј. да су казали демони и да је рекао Спаситељ.
И гле сав град изађе на сусрет Исусу и видевши га молише га да би отишао. А он ушавши у лађу пређе и дође у свој град.
Жалећи за стоком, као одани земаљском животу и уживању, кога су последице среброљупство и грамзивост и бојећи се да их Спаситељ не би још чиме казнио, јер су добро познавали своје грешно стање, они га молише да их остави. И Спаситељ их остави дошавши у свој град тј. у Капернаум. У Витлејему је Спаситељ рођен, у Назарету је одрастао а обично је у Капернауму живео.
Св. Владика Николај Српски
Света Литургија у улмском храму почиње у 10:00 сати
Из црквеноопштинске канцеларије
