Недеља дванаеста по Духовима (27. август 23) – Најава

Ово Јеванђеље садржи разговор Спаситељев са богатим младићем, који пита шта треба да ради па да наследи царство небеско? И Спаситељ га учи о томе износећи му науку о савршенству. Но ова је наука толико зачудила Апостоле да су и они повикали: Па ко се може спасти! ¹ а Јулијан одступник казао је, да се ова наука и не може остварити. Но шта ли данашњи хришћани одговарају на Спаситељеве речи о савршенству? Може бити да се једни чуде као и Апостоли, а други опет не верују као и Јулијан? Хо после толиких примера оних, који су жртвујући богатство и сујетне славе земаљске постигли јеванђелско савршенство и испуњавајући Божије заповести удостојили се вечног живота, ми смело можемо тврдити, да на поуку Спаситељеву о савршенству нити чуђењу ни неверовању има места, јер што је човеку немогуће, Богу је могуће, каже Свето писмо. Бог је пун добре воље да свакога верног и истинитог свог сина помогне, да оствари све што га спасењу води, па зато Господ и каже: Ако имате вере колико зрно горушично па кажете гори овој, пређи одавде тамо прећи ће, и ништа вам неће бити немогуће. ²
О науци данашњег Јеванђеља говоре још: Мар. 10, 17-31. и Лук. 18, 18-30.
У оно време један младић приступи ка Исусу клањајући му се и говорећи: учитељу благи, какво добро треба да чиним па да добијем живот вечни?
Овај младић био је богат а то се види из стиха 22-гог, а да је био и јудејски старешина сведочи јеванђелист Лука, ³ на послетку да га је и Спаситељ заволео уверава нас јеванђелист Марко. 4 Поздрав учитељу благи Јудеји су казивали само учитељима вере и морала. И овај младић оснивајући се на свој морални карактер, јер је из Десетословља испуњавао свих 6 заповести које се тичу љубави према ближњем, па је се надао да ће се спасти и без тачног испуњавања оне прве ⁴ заповести које говоре о љубави према Богу. Но немогуће је да се спасе онај који испуњава само неки део закона, јер ко не љуби Бога, томе је немогуће да љуби ближњега; и опет, ко не љуби ближњега томе је немогуће да љуби Бога: Ако ко рече: ја љубим Бога, а мрзи на брата свога, лажа је; јер који не љуби брата свога, кога види како може љубити Бога кога не види! ⁵ Дакле, љубав према Богу и љубав према ближњему јесу начела једне и исте истине. Из младићевих речи види се, да су га књижевници били научили, да се човек може спасти и само помоћу законских дела обредних формалности но пошто се и он к’ Спаситељу за савет обраћа, значи, да баш није потпуно задовољан са фарисејским упутством.
А он му рече: што ме зовеш благим? нико није благ осим једног Бога. Ако желиш ући у живот чувај заповести.
Прво питање ставља Спаситељ младићу зато, што га је он сматрао за обичног јудејског учитеља, па и Спаситељ овом приликом говори с њиме као човек, што је често чинио саображавајући се народном мишљењу. ⁶ Кад је Спаситељ казао да је само Бог благ, он тиме не каже да он није благ, јер је и он Бог и по суштаству један са Оцем, а рекавши нико није благ разумевао је нико од људи, па ако и људима не одриче благост. Разлика је само у томе, што је Бог по природи благ тј. он је целим својим бићем благост и по томе је благост код Бога непроменљива; а човек има само својство благости, и по томе све његово биће не састоји се из благости, па зато код човека то својство и јесте променљиво. Осим тога Спаситељ је овим питањем одбио од себе младићево ласкање па не тражећи никакве похвале показао му је, да је још у греху јер не испуњава и заповести, које говоре о љубави према Богу а само онај који сав закон испуњава тај ће жив бити ⁷ тј. наследиће вечни живот.
Рече му које? Исус му рече да не убијеш, да не чиниш прељубе; да не крадеш; да не сведочиш лажно. Поштуј оца и матер и љуби ближњега свога као себе самог.
Младић не ставља ово питање Спаситељу у намери фарисејској тј. да га куша, него мислећи да преко законских заповести и нема других које би га одвеле жељеном циљу.
Не убиј. Ова шеста заповест строго нам забрањује да другога живота лишавамо. Овде се разуме лишавање живота нашега ближњег из мржње, злобе, зависти итд. јер закон у другим приликама одобрава лишавање живота људи ⁸ . Но осим тога ми у хришћанству можемо поделити убиство на 4 врсте: 1) материјално, кад свог ближњег намерно упропашћавамо и трудимо се, да он изгуби своје имање и богатство; 2) морално, кад свога ближњег у друштву уопште пред светом оговарамо и тиме шкодимо његовој части и лепом имену; 3) т елесно, кад другога из злобе или мржње живота лишавамо и 4) душевно, кад разним средствима спречавамо другога у вршењу његових вероисповедних дужности и тиме га одвраћамо од спасења.
Не чини прељубе. Ова заповест забрањује свако нарушавање супрушке верности. Брак је свештена установа од самога Бога и у хришћанству јесте једна од 7 тајни у којој свештеник призива благослов Божији на женика и невесту. Св Писмо учи нас: да је брак Божија воља ⁹ и свештена веза између два лица ¹⁰ , па се и оснива на узајамној верности и оданости супруга. Пошто и најмања погрешка против ове верности нарушава како вољу Божију тако и циљ брака и упропашћава породицу зато је Бог и дао ову заповест забрањујући њоме, како нежењеном тако и жењеном, сваку нечистоћу и напротив препоручује уздржавање и то како у мишљењу тако и у речима и у делу.
Не укради тј. не само да не присвајамо себи неправедним начином оно што је туђе, него да нашем ближњем никакву штету не чинимо а исто тако и да га чувамо од сваке штете.
Не сведочи лажно тј. да на суду и нигде не сведочимо лажно, а исто тако и да не оговарамо никога ни тајно ни јавно износећи оно што не постоји.
Поштуј оца и матер тј. буди покоран и послушан својим родитељима, ¹¹ поштуј их и љуби; у старости и болести њиховој надгледај их и старај се о њима, а после смрти родитеља чини им за душу све оно, што црква налаже.
Љуби ближњега свога као себе самог. По Јеванђељу наш је ближњи: 1) наш сусед; 2) сви они, који с нама заједно живе, дакле сво друштво у коме и ми живимо; 3) сродници и пријатељи; 4) сваки човек, пријатељ или непријатељ и 5) сваки наш добротвор дакле, сваки је човек наш ближњи и брат, јер смо сви деца једног Оца небеског, и по томе свакога човека треба да волимо као и сами себе и да му чинимо све оно, што смо ради да и нама други људи чине.
Рече му младић: све сам ово сачувао од младости своје шта ми још треба да радим?
Пошто су ове заповести тако велике и узвишене, да је човеку врло тешко да их потпуно и савршено испуњава, види се да овај младић није разумевао њихов дух прави смисао, но само спољашњу страну. Но Спаситељ га је ипак, као што Марко сведочи, заволео јер Исус погледавши на њ омиле му, а зато, што је са питањем: шта ми још треба да радим показао, да тежи и за још већом врлином од оне, која бива од испуњавања поменутих заповести.
Рече му Исус: ако хоћеш савршен да будеш иди, продај све што имаш и подај сиромасима и имаћеш благо на небу па хајде за мном.
Младић је дакле био несавршен и поред свега испуњавања старозаветних заповести. Спаситељ му пак обећава небеско благо, јер младић беше среброљубац а то му је баш и сметало да заповести испуњава и по духу па да буде свршен и да се спасе, јер је требало да све разда сиротињи па да иде за Христом, да буде његов ученик.
А кад младић чу ово, отиде жалостан, јер беше врло богат.
Велико богатство и славољубље победише младићеву вољу, којом је желео да буде савршен и тако земаљско и времено благо претпостави небеском и вечном па се пре покори сујети земаљској него савету небеског учитеља!
А Исус рече ученицима својим: заиста вам кажем, да је тешко богатоме ући у царство небеско. И још вам кажем: лакше је камили проћи кроз иглене уши него ли богатоме ући у царство Божије.
Ко се на богатство нада и од њега очекује истинито уживање, тај се јако вара. Богаташа је врло тешко склонити да остави све што има, ради Христа, ради свога спасења; па баш кад то и учини, он се целога живота налази у неким незгодама и мукама за које сиромашни нису никад ни знали. Богатство може да проузрокује: кајишарлук, самољубље, равнодушност према интересима других, а што је најгоре т ежњу за што већим увећањем богатства, јер се при томе слабо пази на средства помоћу којих ће се доћи до што већег богатства. У хришћанству истина има богаташа који показују и особите примере побожности, но таквих је мало па иако богатство може бити врло корисно за спасење душе. Лакше је камили проћи кроз иглене уши јесте општа старојудејска изрека, а којом се преставља тешкоћа или немогућност нечега. Овом изреком Спаситељ не каже ништа против самог богатства, него против среброљупства, против неправедног обогаћавања и против робовања богатству и прекомерне чежње за њим. О упливу богатства на човека види: Лук 12,16-21. и 16,19-31; I. Тим. 6, 9 10 и 17, Јак. 5,15. А да се и богаташ може спасти служи нам за пример патријарх Аврам, за кога Спаситељ у причи о богатом и Лазару каже, да је не само праведник већ да и праведници у његово крило долазе.
А кад чуше то ученици његови дивљаху се говорећи: ко се дакле може спасти?
Кад је тј. богатоме, који има и сувише могућности да чини добра дела ради свога спасења, тако тешко да се спасе, онда, да ли ће се ко од богатих спасти и како ће се сиротиња спасти?
А Исус погледавши на њих рече им: људима је ово немогуће а Богу је све могуће.
Погледавши Спаситељ своје ученике кротким и благим погледом успокојења, рече им, да се богати спасе, то њему и са свима његовнм средствима није могуће, али спасавајућа Божија благодат може све, само јој се треба покоравати и треба је слушати, а она у човеку непрестано живи и непрестано му напомиње, да му је за спасење нужно: 1) да Бога љуби свим срцем, свом душом и свом мишљу тј. свагда и искрено и савршено; 2) да љуби ближњега као себе самог и 3) да ту своју љубав и веру сваком даном приликом и добрим делима посведочава.