ДЕТИЊЦИ
У недељу 17. децембра обележавамо празник ДЕТИЊЦИ, који је посвећен свој деци и омладини. Тог дана се поред осталих причешћују деца и омладина.
Молимо родитеље да тог дана доведу своју децу у храм, како би се исповедили и причестили.
Ове године у част празника, колач и жито ће припремити Анастасија Вулетић.
Света Литургија почиње у 10:00 сати
Детињци, празник који увек пада у трећу недељу пред Божић, хришћански је пример васпитања деце. Деца се уче великодушности и давању, а сам чин даривања у раном детињству усваја се као срећа и благодат да имаш довољно да би и ти друге даривао. Тачније, учимо децу да се радују и кад она поклањају другима, а не само кад добијају поклоне.
Овај празник прате Материце и Оци, а сви обичаји који се поштују током ових празника подразумевају заједништво и окупљање породице. Сва три празника прати чин “везивања” који има вишеструку симболику. Ево како се овај празник прославља у породицама широм Србије!
Вече уочи празника или рано ујутру на Детињце родитељи, или баба и деда, вежу своју децу одн. унуке. Прво настаје цика, вриска и јурњава по кући, док их старији ухвате. Детињци су посебан дан за игру родитеља са децом, у којој сви уживају. За везивање се обично користе каиш, гајтан, вуница, конац, плетиво, неки канап, ластиш… Обично се завежу ноге или руке, па се једним делом канап привеже за сто или столицу. Онај ко је везан мора прво да дарује особу која га је везала, да би био ослобођен.
Важно је показати пажњу, то не мора бити купљен поклон, нити новац. Отац би најчешће давао новац деци да купе нешто мајци. Деца која могу да уштеде од џепарца током године за тај дан сама набаве неку част. Ако немају чиме да се “откупе”, онда свечано обећају да ће бити добри целе наредне године и поклоне нешто што су сама нацртала или направила.
Сам чин везивања има своју симболику:
Чин везивања симболизује чврсте породичне везе, слогу, мир, поштовање и међусобно помагање у свим приликама. Затим, упућује укућане на штедљивост и истрајност у врлинама, јер онај ко поседује поштено зарађену имовину и добра дела, лако ће себе откупити у свим споровима пред земаљским судовима, а посебно на последњем Страшном суду, где ће се само вредновати оно шта је у свом животу човек добро учинио.
На Детињце, Материце и Оце сетимо се деце без родитеља, сирочића и малишана којима родитељи не могу пружити ни делић онога што ми можемо нашој деци. Много је деце која свирају на улицама прикупљајући новац за нови инструмент, школовање… Много је, нажалост, малишана који чекају новац за своје оздрављење. Будимо хумани. Покажимо да нам је стало до других и да је људски чин даривања и помагања другоме најлепши поклон који себи можемо да дамо у свакој прилици и без икаквог повода.
Из црквеноопштинске канцеларије
