НЕДЕЉА 26. ПО ПРАЗНИКУ ПЕДЕСЕТНИЦЕ
У недељу 26. по празнику Педесетнице, дана 11. децембра (недеља) 2022. године у улмском храму служи се Света Литургија с почетком у 10:00 сати.
Света Тајна Исповести од 09:00 сати.
Из свештеничке канцеларије
У 26. недељу по празнику Педесетнице на Светој Литургији слушамо Јеванђелско зачало које је познато као прича о безумном богаташу.
Овај Јеванђелски одељак се налази у Јеванђељу по Луки у 12. глави од 16. до 21. стиха.
Рече Господ причу ову: „У једнога богатог човека роди њива. И размишљаше у себи говорећи: ‘Шта да чиним, јер немам у шта сабрати љетину своју? И рече: ‘Ово ћу учинити: срушићу житнице своје и саградићу веће; и онде ћу сабрати сва жита моја и добра моја; и казаћу души својој: ‘Душо, имаш многа добра сабрана за многе године; почивај, једи, пиј, весели се.’ А Бог му рече: „Безумниче, ове ноћи тражиће душу твоју од тебе; а оно што си припремио чије ће бити?” Тако бива ономе који себи стиче благо, а не богати се Богом.
У Сентандреји, у Београдској (Саборној) цркви Успења Пресвете Богородице, на певницама су осликане четири занимљиве библијске сцене:
На северној певници осликана је сцена како човек коме је уродила пшеница руши своје мале амбаре и гради нове и веће, док иза њега стоји смрт са косом (Лк.12,16-21); Следећа сцена је прича о богаташу и убогом Лазару (Лк.16,19-31);
На јужној певници налазе се осликане: сцена о царевој свадби и како слуге вуку за ноге и избацују са свадбе неприкладно одевеног (Мт 22,1-14) а затим сцена Христовог умножења хлебова (Јн. 6,5-13);
Познаваоци православног иконописа би се свакако зачудили и питали: откуда овако нешто осликано на певницама, када се ту обично сликају цар Давид са харфом, или неки од познатих и светих химнографа Цркве: Јован Дамаскин, Роман Мелод, Теодор Студит и др.
А ево и разлога за овакав изузетак, могуће јединствен код нас Срба а и у ширем православном свету.
У Сентандреју су дошли Срби Великом сеобом 1690. године са својим Пећким патријархом Арсенијем Чарнојевићем.
Већина се бавила или занатом или трговином, што је нашим прецима као способнима „ишло од руке“. За кратко време су стали на своје ноге и изградили варош Сентандреју какву данас имамо и у коју долазе са свих страна света: ту су седам цркава, епископска резиденција, и велелепне куће богатих Срба занатлија и трговаца.
Да се верници не би заборавили и погордили у свом благостању, њихови пастири су наручили и осликали поменуте сцене, које треба да их сваке службе подсете на временост овог живота и на живот вечни, као и то, да треба скупљати врлине као свадбено рухо кад се иде код небеског Цара, помагати сиротињу и бринути о оскуднима.
Срба данас нема много у Сентандреји, али хришћани и сви други са свих страна света имају прилику да нешто науче од мудрих сентандрејских пастира.
